Radosavljevic_i_Ivkovac

Praktični predlozi – SDS (Radosavljević, Ivkovac) – Politika jednakih šansi

Potpredsednici Socijaldemokratske stranke Aleksandar Ivkovac i Goran Radosvaljvević ističu da je trenutni sistem socijalne pomoći izrazito nepravedan, te da je njegova reforma neizbežna i da oni zagovaraju konkretna rešenja koja bi davala daleko bolje rezultate. O tome gde su koreni siromaštva, da li smo danas siromašnije društvo nego pre pet godina, koji je afirmativniji pristup rešavanju nezaposlenosti i koje mere ne zahtevaju dodatne resurse ali daju pozitivne rezultate, odgovaraju za „Praktične predloge“ iz SDS-a.

Gde je problem u aktuelnom sistemu socijalne zaštite?

Sistem socijalne zaštite u Srbiji sadrži visok nivo greške, odnosno uključenosti/isključenosti. Veliki broj građana su primaoci socijalnih davanja, iako realno ne ispunjavaju uslove za to. S druge strane, veliki broj građana kojima je socijalna pomoć preko potrebna zbog administrativnih ili drugih prepreka nisu u prilici da ostvare to pravo. Greška uključenosti/isključenosti je očigledna, dovoljno je da pogledamo strukturu budžeta Ministarstava rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Siromaštvo je ponovo ključni problem u Srbiji. U odnosu na 2011. godinu, 150 000 ljudi više spada u  kategoriju apsolutno siromašnih (dakle nema dovoljno da se prehrani).  U Srbiji danas ispod granice siromaštva živi 628 000 lica. Čak  25% ukupnog stanovništva nalazi se na ivici siromaštva. Ukoliko na ovih 25% ne delujemo odmah, politikom jednakih šansi, velika je verovatnoća da deca koja odrastaju u tim porodicama u budućnosti skliznu u apsolutno siromaštvo.

Zašto je za Vas bitna politika socijalne zaštite?

Socijaldemokratska stranaka bazira politiku na 4 osnovna postulata: sloboda, jednakost, pravičnost i solidarnost. Mi govorimo o pravičnosti, jer ono podrazumeva uvažavanje tržišnih principa, ali i  da se svima u društvu obezbede jednake šanse. Oni koji su sposobniji imaće više, ali isto tako moraju podneti više odgovornosti za razvoj čitave zajednice. Naš zadatak je dastartne pozicije budu jednake, i na tome zasnivamo predlog ove javne politike.

Primenom kojih mera planirate da rešite problem?

Kod socijalnih davanja uvek je problem izdvojiti sredstva. Ono što prvo moramo da regulišemo jeste greška uključenosti/isključenosti. Zato su prva mera socijalne karte. Socijlna karta predstavlja mapu stanovništva i utvrđivanje  jasnih kriterijuma kome  je potrebna pomoć i kakva.

Zatim druga mera je preraspodela sredstava iz budžeta za socijalna davanja i to tako da ta sredstva budu efikasnije iskorišćena. Pod ovom merom podrazumevamo i delom povećavanje budžeta koji se može ostvariti uštedama na drugom mestu.

Mere za koje se zalažemo:

Aktivniji pristup prema korisnicima socijalne pomoći. Najveći broj korisnika novčane socijalne pomoći su radno sposobni. Zato smatramo da je bolje rešenje da zahteve za pomoć oni podnose Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Promenili bismo način podnošenja zahteva jer u većini evropskih zemalja (Nemačka, Velika Britanija, Holandija, Austrija) je uređeno da radno sposobno stanovništvo zahteve za pomoć podnosi na tržištu rada odnosno u NSZ. Radno sposobni korisnici dužni su da aktivno traže posao i učine napor za povratak na tržište rada. Ova mere ne zahteva resurse, već samo drugačiju organizaciju. Na ovaj način razdvajaju  se ljudi koji su, iz bilo kog razloga, stalno upućeni na socijalnu pomoć,  od onih koji su se privremeno našli u nepovoljnom položaju zbog otpuštanja, restrukturiranja preduzeća i sl.

Zatim, u prvom koraku moramo se vratiti na mere koje su postojale do 2012. godine, a odnose se na individualno zapošljavanje. NSZ se pretvorila u agenciju za planiranje karijere, zapostavljna je primarna funkcija da radno sposobne integriše u tržište rada.

Mere politike jednakih šansi: Koreni siromaštva su u lošem materijalnom položaju porodica sa decom. Uočavamo da se u poslednjih 15 godina smanjuje broj dece obuhvaćene programom dečijih dodataka. Na primer, 2000. godine bilo je između 600 i 700 hiljada dece koja su formalno primala dečiji dodatak. Rastom prosečnih zarada od 2000. godine naovamo, broj dece obuhvaćene programom je pao na oko 380 hiljada.

Mi sada imamo paradoksalnu situaciju da broj korisnika pada, iako zarade stagniraju, uz primetan rast siromaštva. Mi hoćemo reformu programa dečijih dodataka, tako da do 2020. godine bar polovina dece i mladih do 19 godina koja se redovno školuju bude obuhvaćena tim programom. Za ovo je potrebno da se svake godine sredstva za ovaj program povećavaju za 1,5 do 1,7 milijardi dinara.

Za decu koja se školuju treba uvesti i vanredno davanje na početku školske godine, kako bi se porodicama sa školskom decom zaista i  pomoglo.

Takođe, treba ukinuti ograničenje da se dečiji dodatak isplaćuje samo za prvo četvoro dece, jer to nije pravično.

Važna mera je pojednostavljenje procedure za dobijanje dečijeg dodatka, jer su troškovi prikupljanja dokumentacije veći od mesečnog iznosa samog dečijeg dodatka.

Sredstva potrebna za ovu javnu politiku u odnosu na naš budžet nisu nerealna – jednu ili dve milijarde dinara godišnje moguće je aktivirati uštedama na drugim mestima.

Pošto nije realno da starosnu granicu za isplatu dečijeg dodatka pomerimo na 26 godina, a kako bismo omogućili da se svi lakše školuju, analizirali smo sadašnji sistem kredita i stipendija i uvideli da postoji veliki deficit kod realizacije ovih programa. Novac za ove namene nije jasno opredeljen, već isplata zavisi od raspoloživih sredstava u budžetu.

Kako u tom slučaju porodice da planiraju svoje izdatke, ako na ta sredstva ne mogu da sigurno da računaju? Može se desiti, na primer, da u prva dva razreda srednje škole primate kredit, a da potom ostanete bez tih sredstava. Takođe, problem je što novac ne stiže ravnomerno, odnosno rezultati konkursa budu poznati tek polovinom školske godine. Uz puno uvažavanje značaja stipendija za talentovane, mi verujemo da u narednom periodu treba pojačati program kredita, kako bi se proširio broj korisnika i pristup sredstvima omogućio svima kojima su ona potrebna. Program učeničkih i studentskih kredita predstavlja manje opterećenje za budžet, u pitanju su sredstva koja se korisnicima pozajmljuju, što znači da se određenom dinamikom i – u zavisnosti od uspeha tokom školovanja – u nekom iznosu i vraćaju u državni fond za ove namene.  Nakon više generacijskih ciklusa, ovaj fond bi raspolagao  značajnim sredstvima. Važna izmena bi bila da se sredstva ne isplaćuju  preko poslovnih banaka već da to bude državni fond. Mi ne možemo sada da uradimo preciznu kalkulaciju koliko bi u taj fond moralo da se inicijalno uloži novca, jer nama nisu dostupne informacije za analizu. Pristup akademskom školovanju moraju imati svi, i to se kroz kreditiranje mora omogućiti. Samo tako će akademsko obrazovanje moći da steknu i deca iz porodica slabijeg materijalnog stanja.

Koji rizici postoje?

Prvi rizik je nedostatak sredstava, ali pomenutim reformama ta sredstva bi se lako obezbedila. Još jedan rizik je da se kod pojednostavljenja administracije može desiti da reforma traje dugo s obzirom da su procedure zamršene.

Kako planirate da pratite uspešnost politike koje predlažete?

Uspešnost mera možemo meriti praćenjem kako povećanje dohodovnog cenzusa u određenom iznosu se odražava na broj korisnika dece i porodicu. Drugi način evaluacije je praćenje greške uključenosti/isključenosti. Grešku uključenosti izmenom sistema administriranja moramo da svedemo na 10%, (sada je 50%,  odnosno 50% dece koje sada primaju dečiji dodatak na to nemaju pravo). Na duži rok mere možemo pratiti kroz studije istraživača, odnosno kako se mere odražavaju na kvalitet života korisnika, na njihove mogućnosti za uključivanje u zajednicu i sl.

Kada su učenički i studentski krediti u pitanju, na kratak rok merićemo procenat podnetih zahteva (da li može da se odgovori na sve zahteve). Cilj je da svako ko podnese zahtev za kredit treba i da ga dobije. Ovim se izbegavaju visoki troškovi administriranja. Na srednji i drugi rok pratićemo u kojoj meri su mere pomogle da deca iz radničkih porodica završavaju škole i fakultete.

Da  li u programu stranke obrađujete ovaj problem?

Ovaj problem se navodi u programu stranke.