14732273_10211747206095474_3866355776639427178_n

Otvoreni četvrti Dani javnih politika. Vukov: „Želimo da vas podstaknemo na razmišljanje i društveno delovanje“

„Dani javnih politika“ kao tradicionalni seminar za studente, organizacije civilnog društva i donosioce odluka, otvoren je na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP).

MA Tamara Vukov, predsednica GAJP-a, je otvorila seminar, poželela učesnicima i predavačima uspešna dva dana, i naglasila da je cilj organizatora da se znanja i iskustva predavača prenesu na učesnike, a onda ih podstaknu na razmišljanje i društveno delanje. Prof. dr Darko Nadić istakao je da su javne politike – politike koje služe narodu, jer se one bave svim temama koje nas dotiču u svakodnevnom životu, kao što su stambena, ekološka i prosvetna politika. „Naš Centar smatra da ovo mesto na kojem se nalazimo uči studente neophodnoj teoriji, ali teorija jako malo može da pomogne ukoliko se ne primeni u praksi, i ako ne razvijemo kod studenata osećaj empatije i solidarnosti“, rekla je prof. dr Snežana Đorđević. Ona je ispred Centra za javnu upravu, lokalnu samoupravu i javne politike FPN iskazala veliko zadovoljstvo što četvrti put sarađuje sa Grupom za analizu i kreiranje javnih poltiika na organizaciji konferencije Dani javnih politika. „GAJP ima veliku energiju i posvećen je ovoj konferenciji, i to se oseća u odličnom programu koji pripremaju svake godine, a primetan je i sve veći broj učesnika“, rekla je ona. Norbert Beckmann – Dierkes ispred Konrad Adenauer fondacije ukazao je na to da nema zanimljivijeg perioda od sadašnjeg za politikologe i političare. „Ovo je stanje koje u svima nama izaziva razne emocije, a samim tim nas podstiče da
posmatramo probleme ne samo u našoj zemlji nego i u drugim državama“, naglasio je Norbert.

Prvo predavanje na temu „Agrarna politika Republike Srbije“ je održao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović. „Jedina javna politika koja ima smisla je ona koja ima veze sa ljudima. Problem prethodnih politika je bio taj što su bile isključivo teorijske i funkcionisale u izolovanom svetu strategija i akcionih planova, a nisu bile primenljive u stvarnosti“, objasnio je ministar Nedimović. On je naveo da su četiri stuba na kojima će se graditi buduća agrarna politika razvoj prerađivačke industrije i dodatne vrednosti koja se ostvaruje u njoj, približavanje standarda i primena regulative EU, sistem kvaliteta i bezbednost hrane, kao i razvoj infrastrukture koja će sve ovo pratiti. Moderator ovog predavanja je bila Ana Vušurović – Lazarević.

Dr. Carsten Bucholz, politički savetnik Christian Democratic Union (CDU) na panelu „Evropska unija: izazovi i dostignuća“ osvrnuo se na istoriju EU i izneo izazove sa kojima se ta zajednica danas suočava. „Kada pričamo o dostignućima Evropske unije moramo se vratiti u vreme nakon Drugog svetskog rata. Tada su za rat bili potrebni ugalj i čelik, a budući da niko sam nije imao pristup tim resursima, bilo je neophodno udruživanje država“, osvrnuo se Dr. Bucholz. On je skrenuo pažnju da danas postoji čitav niz izazova pred kojima se Evropa nalazi. Takođe, naglasio  je da je dug period migrantske krize sada delimično rešen, a da pažnju treba usmeriti na druge izazove i probleme poput opadanja podrške građana EU, kao i rastući nacionalizam i populizam. Moderator je bio Boris Feldeždi.

Zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković govorila je na trećem predavanju o kreiranju janih politika u kriznim situacijama, odnosno načinu na koji je sproveden proces obnove nakon poplava. „Klimatske promene su stvarnost, i moramo raditi na otšornosti lokalnih samouprava, i od poplava, kao i od suša koje su za Srbiju još veći problem“, kazala je Nedeljković. Ona je podvukla da bi šteta od poplava bila mnogo manja da se u poslednje tri decenije radilo na izgradnji sistema protiv elementarnih nepogoda. „Primer je Nacionalna metodologija procene štete nakon elementarnih nepogoda koja je pisana 1987. Kancelarija je formirana i sa radom počela odmah nakon poplava, i uradila je ogroman posao.“ , zaključila je ona.

Prvi dan seminara završen je predavanjem osnivačice Mikser Housa Maje Lalić i profesora Arhitektonskog fakulteta u Ljubljani Jurij Sadara. Oni su diskutovali na temu „Urbanizam u službi rešavanja društvenih problema“. „Donosioci odluka imaju kratkoročne ciljeve. Grad nije kratkoročna nego dugoročna vizija za koju je potreban holistički pristup. Mi uvek moramo da vodimo računa ne samo o sadašnjim nego i o budućim generacijama“, ocenila je Lalić. Ona je dodala da danas postoji potreba da se javni prostori prilagode različitim društvenim potrebama građana, da budu transformativni i inkluzivni, a fokus treba da bude na stvaranju gradova koji se vraćaju u prirodne okvire. „Dobro je da postoje veliki projekti za razvoj grada, da postoji vizija, ali koraci moraju biti mali – da bi građani mogli da učestvuju i utiču. Komunikacija možda usporava neke procese ali je neophodna jer se radi o prostorima u kojima ljudi žive“, izjavio je prof. dr Sadar. On je istakao da je potrebno stvriti plaatformu za participaciju koja bi bila dovoljno otvorena da bi se mogli uključivati ljudi sa različitih nivoa u procesu razvijanja projekta. Ovim panelom je moderirao Miloš Stančić.