fleskbilno-620x350

Fleksibilnim radnim vremenom do veće zaposlenosti žena

Nezaposlenost je problem koji muči sve zemlje u Evropi. U nekim zemljama stopa nezaposlenosti je veća dok je u drugima manja, ali ono što je zajedničko svim zemljama Evrope je da je stopa nezaposlenost žena uvek veća nego nezaposlenost muškaraca.

Zarad efikasnije uloge žena u radu, bitno je razmotriti pristup fleksibilnog radnog vremena u smanjenju nezaposlenosti, potplaćenosti i situacija kada žene rade posao ispod svojih kvalifikacija ili su nedovoljno zaposlene u smislu radnih sati.

Pre svega, da pojasnimo šta se podrazumeva pod fleksibilnom organizacijom rada i fleksibilnim radnim vremenom. Fleksibilna organizacija rada su atipični (nestandardni) oblici radnog odnosa, i vremenskog angažovanja radnika, koji se po svojim karakteristikama razlikuje od radnog odnosa na neodređeno vreme i sa punim radnim vremenom. Najčešći oblici fleksibilnog zapošljavanja su: radni odnos na određeno vreme, radni odnos sa skraćenim radnim vremenom, rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, rad od kuće, rad za pomoć u kući, samozapošljavanje, rad preko vikenda i drugi.

Fleksibilno radno vreme podrazumeva da se radno vreme prilagođava potrebama i zahtevima određenog posla ali i potrebama zaposlenih. Ono često pored drugačijih radnih sati podrazumeva i rad sa različitih lokacija. Najčešći odblici fleksibilnog radnog vremena su kada zaposlen ima obavezu da u određenom vremenu obavi radni zadatak, a on sam ima slobodu da organizuje vreme kako želi, zatim kada radnik dolazi svaki dan na posao, ali u vreme koje njemu odgovara sve dok obavlja predviđene zadatke. Još jedna opcija je kada zaposlen tokom nedelje mora da odradi određene radne sate, ali sam raspoređuje kada će i koliko raditi, i drugi.

U izveštaju koji je IPPR (Institute for Public Policy Research) objavio, navodi se da postoji značajan jaz kada govorimo o zaposlenju između muškaraca i žena u Evropi. Uprkos decenijskom radu na povećanoj participaciji žena, napretku u njihovom obrazovanju, kao i unapređenju zakonskih garancija kada je porodiljsko i roditeljsko odsustvo u pitanju, i dalje postoji razlika u stopi nezaposlenosti žena i muškaraca i ona je na nivou EU u 2014. godini iznosila 10,5%.

Ekonomski ciljevi država, privredna klima, regulacije vlasti, kao i društveni razvoj su vremenom promenili prirodu domaćinstva i ponudu rada, što je rezultiralo sa tri neželjena ishoda kada je zapošljavanje žena u pitanju:

  • niske cene rada kada govorimo o radu žena, što utiče na ekonomske outpute;

  • visoka stopa zapošljavanja žena na poslovima koji su ispod njihovih kvalifikacija;

  • nedovoljna zaposlenost žena u pogledu radnih sati – uočljiv je jaz u radnim satima između žena i muškaraca, tokom karakterističnih životnih perioda, što pokreće pitanja o produktivnosti, zadržavanju zaposlenih i regrutovanju novih kadrova.

Izveštaj koji je IPPR objavio, razmatra ulogu koju fleksibilne radne opcije mogu da odigraju u rešavanju pomenutih negativnih ishoda na tržištu rada. Prema procenama obima i prirode zahteva za fleksibilnijim oblicima zapošljavanja ukazaćemo na prilike koje ove opcije zapošljavanja pružaju.

Zapošljavanje na polu-radno vreme i veća kontrola koju radnici imaju nad svojim rasporedom radnih sati doprinosi zapošljavanju žena, jer omogućava ženama da lakše usklade poslovne obavezama sa porodičnim.

Ovo se naročito odnosi na mlade majke koje se vraćaju na posao nakon porodiljskog odsustva. Takođe, omogućavanje ženama da rade skraćenim radnim vremenom visokokvalifikovane poslove, sprečava situacije u kojima žene prihvataju poslove za koje su prekvalifikovane i samim tim i slabije plaćene samo zato jer ti poslovi omogućavaju fleksibilnije radno vreme.

Ono što mnogi poslodavci prepoznaju kao prednost fleksibilnog oblika zapošljavanja i fleksibilnog radnog vremena, jeste da se tada radnici više angažuju na poslu i produktivniji su. Još jedna prednost ovog oblika zapošljavanja koju ističu jeste da tako mogu bolje da iskoriste svoje kapacitete. „Kada ima puno posla treba više radne snage, a ako je posla manje onda treba i manje radnika“, kaže Manuela Maschke – stručnjakinja za tarifne pregovore u Nemačkoj.

Prema istraživanju koje je uradila kompanija “Regus” (koje je obradilo mišljenja preko 19.000 vlasnika preduzeća i viših menadžera u 98 zemalja) ispitanici su odgovorili da glavne strategije koje pomažu majkama da nastave karijeru obuhvataju fleksibilno radno vreme, rad bliže kući i mogućnost makar povremenog održavanja video-konferencija umesto poslovnih putovanja.

Isto istraživanje navodi da odsustvo žena u ekonomiji košta neke države čak i do 27% bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika i da kompanije u čijem se rukovodstvu nalazi više žena ostvaruju veći profit, jasno je da je došlo krajnje vreme da se privatni ali i javni sektor suoče sa problemom prilagođavanja radne prakse majkama koje rade.

 

Autorka teksta – Tamara Vukov