Jail cells with the doors closed at a histororic idaho prison

Zatvor ili alternativne sankcije?

Prenatrpanost zatvora je problem koji karakteriše veliki deo evropskih zemalja. Zanimljiv je primer Norveške koja je primorana da iznajmljuje zatvor od Holandije, tačnije da svoje zatvorenike šalje na odsluženje kazni u holandske zatvore, dok se belgijski osuđenici već pet godina upućuju na jug Holandije radi odsluženja kazni.

Situacija sa srpskim zatvorima nije drugačija. Tokom 2013. godine broj zatvorenika u Srbiji se smanjio, ali to nije mnogo uticalo na preopterećenost zatvorskih kapaciteta. Srbija je u situaciji da na 110 osuđenika ima 100 zatvorskih mesta, pa osuđenici neretko čekaju po nekoliko godina na odsluženje kazne. Prosek evropskih zemalja je nešto bolji, sa 96 zatvorenika na 100 mesta. Statistički gledano na 100.000 stanovnika, Srbija broji 140 zatvorenika, što je blizu proseka našeg regiona.

Prenatrpanost zatvora povlači posledice koje pogađaju osobe lišene slobode, ali i samo društvo, odnosno državu. Za osuđenike to su loši uslovi za život, loša shrana, loši higijenski uslovi, ugrožavanje zdravlja, neadekvatni tretmani, reducirano vreme i prostor za šetnju van ćelija kao i komunikaciju sa spoljašnjim svetom, te povećano nasilje unutar zatvora uzrokovano tenzijama i postojanjem organizovanih kriminalnih grupa unutar zatvora. Jedna od posledica po državu nastaje kada usled nedostatka kapaciteta, osuđenici koji čekaju na odsluženje kazne ostaju na slobodi, što uvećava mogućnost ponovnog činjenja krivičnog dela.

Imajući sve to u vidu, ne treba da nas čudi podatak studije koju je izradio Savet Evrope, koja je izvršena u 50 od 52 zatvorske administracije u 47 zemalja članica Saveta Evrope iz 2013. godine. Prema toj studiji Srbija se nalazi na drugom mestu po broju smrtnosti zatvorenika u Evropi, tačnije 81 smrtni slučaj na 10.000 zatvorenika. To je tri puta više od proseka u evropskim zatvorima, koji broje 28 smrtnih slučajeva.

Ukupan budžet koji je potrošila Uprava za zatvore u Srbiji je 58 miliona evra za 2012.godinu, prosečno 14 evra po zatvoreniku dnevno, što je prilično manje od proseka evropskih zemalja koji iznosi 98 evra po zatvoreniku. Najniže troškove beleži Rusija sa 3 evra i Grčka sa malo iznad 3 evra po zatvoreniku, a najviše Švedska – čak 318 evra po zatvoreniku na dan.

Loše uslove i manjak kapaciteta zatvorskog sistema u Srbiji moguće je rešiti ulaganjem u izgradnju novih zatvorskih jedinica i poboljšanje uslova za život unutar istih. Usled loše finansijske situacije u našoj zemlji, taj pristup rešavanja problema je trenutno nemoguć. Ono čemu je potrebno težiti u rešavanju ovog problema jeste rasterećivanje zatvora upućivanjem osuđenika na alternativno služenje kazne koje manje košta državu, a u slučaju rada u javnom interesu, čak doprinosi društvu.

Alternativne sankcije su one krivične sankcije koje ne znače lišenje slobode, odnosno zatvaranje osuđenog u neku ustanovu ili instituciju. Neke se već decenijama primenjuju u našem kazneno-pravnom sistemu kao npr. novčana kazna ili uslovna osuda, a neke poslednjih nekoliko godina, poput uslovne osude sa zaštitnim nadzorom ili rada u javnom interesu.

Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, osim osnovnog uslova, da osuđeni u periodu proveravanja ne počini krivično delo, sadrži još neku obavezu koju mu sud presudom određuje. Ta obaveza može biti da se osuđeni javlja nadležnom organu, to jest tzv. Povereničkoj službi koja se bavi izvršenjem alternativnih sankcija ili da se, na primer, leči od alkoholizma ili narkomanije ako sud proceni da je osuđeni učinio krivično delo kao zavisnik, ili da treba da nađe posao, ili da nastavi da se školuje itd. Druga pomenuta alternativna sankcija, rad u javnom interesu, podrazumeva određeni broj sati rada koje osuđeni mora da obavi za društvenu zajednicu. Radom u javnom interesu, štetu koju je učinio izvršenjem krivičnog dela osuđeni vraća društvu na vrlo neposredan način. Osuđeni se, recimo, upućuju da pomažu u održavanju parkova ili da rade neki drugi opšte koristan posao.

Alternativno služenje kazne jeste jedna od potencijalnih rešenja rasterećivanja zatvorskih kapaciteta. Naime, po podacima direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave iz 2013. godine, alternativni način izdržavanja kazne praktikuje se samo kod 4,8 odsto od ukupnog broja prestupnika. Taj broj je porastao tokom godine, i kako se navodi, sada na oko 10.500 zatvorenika 1000 zatvorenika biva upućeno na služenje alternativne kazne, što nije ni približno nivou evropskihzemalja, koji se kreće od 50 do 75 odsto.

Čak 60% počinioca krivičnih dela u Srbiji ispunjava uslove za izvršavanje nekog oblika alternativnog kažnjavanja prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava sprovedenog između 2013.i 2015. godine.

Prema istraživanjima Instituta za istraživanje javnih politika iz Londona, reforma krivičnog prava u SAD je uzela maha od kad su republikanske vlasti određenih država uvideli da zatvorski sistem ne funkcioniše i da je potrebno uvesti neke inovativne odredbe. Karakterističnu liberalnu politiku, držanja nenasilnih prestupnika van zatvora i ulaganje u društvenu rehabilitaciju, sada pokreću konzervativne lokalne vlasti.

Republikanski guverner Teksasa je odbacio predlog izgradnje dva nova zatvora i odlučio da se ista sredstva ulože u lečenje prestupnika sa zdravstveno mentalnim problemima i problemima zavisnosti, kako bi im se pomoglo u prcesu resocijalizacije. Država Teksas je uspela da smanji broj zatvorenika za 6.000, a nivo kriminala spusti na istorijski nivo.

Republikanski guverner Džordžije potpisao je zakon kojim se redukuje broj zatvorenika okrivljenih za posedovanje manjih količina narkotika, kao i maloletnih prestupnika, preusmeravanjem istih na razne obrazovne programe u cilju resocijalizacije.

Republikanski guverner Pensilvanije doneo zakon koji upućuje nenasilne prestupnike van zatvora, i prepušta ih takozvanom nadzoru zajednice. To je učinjeno kako bi se smanjili troškovi države za čak 250 miliona dolara u narednih pet godina. Sličnu praksu su primenile i države Arkanzas, Kentaki, Mičigen,Misuri, Njujork , Severna i Juzna Karolina, Oklahoma i Južna Dakota.

Razlog zbog koga američki republikanci pristupaju liberalnijoj zatvorskoj politici jesu veliki troškovi održavanja zatvorskih sistema. Broj od 330.000 osuđenika iz 1970. godine, do danas je porastao na 2,3 miliona. U 2012.godini potrošeno je čak 54 milijardidolara za tu svrhu.

Istovremeno je uočeno da zatvor nije dovoljno efikasan kada je u pitanju društvena rehabilitacija prestupnika. Od polovine prestupnika očekuje se povratak u zatvor u roku od tri godine.

Zatvorski sistem, krivično pravo, kao i udeo budžeta u SAD –u u odnosu na Srbiju se itekako razlikuje, ali pomak u američkoj debati daje korisne lekcije onima koji žele da se otvori šira diskusija po pitanju zločina i kazni u našoj zemlji. Sa obzirom na resurse kojima Srbija raspolaže veća ulaganja u zatvorski sistem nije realno očekivati, a sadašnje stanje u zatvorima je neodrživo. Upravo zato potrebno je omogućiti što većem broju lakših prestupnika, na odsluženje alternativnih sankcija, koje su pokazale rezultate kako u uštedi države, tako i u resocijalizaciji prestupnika. Pristupanjem jednoj široj diskusiji oko same kaznene politike i promenom iste, moguće je obezbediti i adekvatniji pravni okvir za preusmeravanje optuženih na alternativno služenje kazni.

Autor – Miloš Stančić