nasilje-nad-zenama

Nasilje nad ženama – nemoć države

Sve češće u medijima čujemo o slučajevima porodičnog nasilja i nasilja nad ženama sa smrtnim ishodom. U 2013. godini ubijeno je više od 40 žena. U prošloj godini ubijeno je 27 žena. Već sada je izvesno da će 2015. godina imati daleko tragičniji bilans,  s obzirom da je od početka godine pa do početka maja ubijeno čak 21 žena. Da je femicid eskalirao govori podatak da je nedavno za samo 48h ubijeno  sedam žena (od kojih je 4 ubijeno od strane njihovih partnera).

Ovi poražavajući podaci nas teraju na razmišljanje zašto do nasilja nad ženama dolazi, i kako je moguće da uprkos kaznenoj politici nasilje nad ženama ne stagnira već upravo suprotno, raste.

Pre svega, treba pomenuti šta se podrazumeva pod nasiljem nad ženama. Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce.  Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira (prema dokumentima UN).

Ono što je još bitno istaći jeste da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na njeno obrazovanje, materijalnu situaciju, godine, nacionalnost i ostalo. Isto tako, nasilnici mogu biti iz bilo koje profesije, materijalnog i obrazovnog statusa, nacionalnosti.

Često se, kada govorimo o nasilju nad ženama, misli isključivo na partnersko nasilje, ali to nije uvek tako. Nasilnici mogu biti, a često i jesu, njihova deca, roditelji, rođaci i druge osobe  koje čine okolinu žene.

Zakonska regulativa

Najviši pravni akt Republike Srbije, garantuje ljudska prava, odnosno neprikosnovenost ljudskog života, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta. Takođe, prema Ustavu niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Najbitnji zakoni kada je nasilje nad ženama u pitanju su  Porodični i Krivični zakon. Krivični zakonik propisuje kazne za nasilje u porodici, od novčane do više decenijskih kazni zatvora za najteže zločine. Porodičan zakon detaljnije se bavi ovom temom. Članom porodice smatraju svi krvni srodnici, supružnici i bivši supružnici, vanbračni i bivši vanbračni partneri, lica koja žive ili su živela u u istom porodičnom domaćinstvu. To znači a je porodično nasilje je širi pojam od nasilja nad ženama jer se odnosi na sve članovi porodice, a ne samo na ženu. Porodični zakon žrtve porodičnog nasilja štiti tako što propisuje iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, odnosno useljenje, zabranu približavanja, uznemiravanja i prilaska stambenom objektu.

Stvarno stanje

Svedoci smo da je u Srbiji došlo do eskalacije nasilja nad ženama. Ako pogledamo činjenice, shvatićemo da je jedan deo poblema u lošoj primeni zakona i neadekvatnom reagovanju nadležnih službi. Prema podacima koje u svom godišnjem izveštaju navodi Mreža protiv nasilja nad ženama, svaka četvrta žena koja je ubijena predhodno je prijavila je nasilje. Da li to znači da su nadležne službe zakazale i da su ubistva mogla biti sprečena? Ili da mehanizmi koje zakon predviđa jednostavno nisu dovoljni. Iako zakon o porodičnom zakonu ima odredbu o iseljenu nasilnika, ona se praktično nepoštuje i ne sprovodi.

Osim neadekvatnog sprovođenja zakona, ozbiljan problem predstavlja neažurnost pravosudnih organa. Nasilnicima se često ne određuje pritvor, niti mera zadržavanja nakon što su prijavljeni za nanošenje teških telesnih povreda. Kada je pravosuđe u pitanju još jedan problem predstavljaju preduga suđenja, koja neretko traju i po nekoliko godina, što je u slučaju nasilja, pogotovo ukoliko je u pitanju porodično nasilje neprihvatljivo, imajući u vidu da žene žrtve nasilja neretko ekonomski zavise od nasilnika.

Istovremeno, ovakvi podaci demotivišu žene da prijave nasilje jer stvaraju utisak da one neće biti zaštićene, da se partnerskom nasilju ne može stati na put. Svako neprijavljivanje nasilja, nereagovanje ili blago kažnjavanje nasilnika stvara poruku koja se šalje celokupnoj javnosti jeste da je nasilje nad ženama  prihvatljivo.

Rešenja problema?

Kao i za svaki drugi društveni problem ne postoji jednostavno rešenje ali svakako da postoji niz aktivnosti koje se mogu preduzeti.  Prvi korak  u Srbiji svakako bi bila bolja prevencija nasilja i odlučnija intervencija u slučajevima nasilja. Prevencija podrazumeva različite kampanje i edukacije kojima se šalje poruka da je nasilje nad ženama neprihvatljivo. Rezultati ovakvih aktivnosti se primećuju tek dugoročno, ali su one svakako bitne jer podižu svest o problemu nasilja nad ženama i menjaju stavove građana.

Na kratkoročnom planu, neophodno je uspostaviti bar jedan SOS telefon na nivou cele države koji će biti otvoren 24 časa dnevno, koji je besplatan i gde je moguće savetovanje i na manjinskim jezicima. Takođe, potrebno je povećati broj skloništa i Sigurnih kuća. Preporuka Saveta Evrope je jedno mesto u skloništu na 10 000 stanovnika. Ono što je neophodno istaći jeste da su Sigurne kuće samo privremena rešenja, međutim, u Srbiji sve prisutno siromaštvo i ekonomska zavisnost žena čini da one ostaju u Sigurnim kućama godinama. Ovde treba uzeti u obzir da žene uglavnom kada napuštaju nasilnika sa sobom vode i decu, što dodatno ekonomski otežava njihov položaj.

Pojedine zemlje ovaj problem rešile su tako što u slučaju nasilja uglavnom nasilnici bivaju ti koji su prinuđeni da napuste dom, dok žena i deca ostaju, čime se ne štite samo žene od nasilja već čitava porodica. Npr. Austrija je devedesetih godina u saradnji sa organizacijama civilnog društva, donela Zakon o zaštiti od nasilja. Najbitniji segmenti ovog  zakona su pre svega da se u slučaju nasilja nasilnik udaljava iz kuće (na period od 10 do 20 dana), i što ovu meru izriče policija. Još jedan bitan segment ovog zakona je i  dugoročna zaštita izdavanjem privremenog sudskog naloga po građanskom pravu (na period od 3 meseca i duže),  kao i bolja prevencija.

Ono što je još neophodno uraditi kako bi se umanjilo nasilje nad ženama jestte i bolja edukacija pripadnika/ca policije kako bi znali da postupe ispravno i sa više razumevanja prema žrtvama u situacijama nasilja nad ženama. Ono što je za Srbiju prednost, jeste što policija u svojiim redovima ima i žene, ovo je naročito važno jer su žrtve nasilja češće spremnije da razgovaraju sa pripadnicama policije.

Kada je rad pravosudnih organa u pitanju neophodno da se u slučaju nasilja nad ženama ali i porodičnog nasilja suđenje obavlja po tzv.hitnom postupku (što je u nekim slučajevima zakonom i predviđeno) a da tužioci prekinu sa blagonaklonom politikom prema nasilnicma.

Autorka teksta Tamara Vukov