imigracija

Ima li evropskog odgovora na imigrantsko pitanje?

Tema kojom se evropski mediji bave sporadično već godinama naglo je iskočila u prvi plan i izazvale duboke podele unutar Evropske unije nakon stravičnih nesreća na Mediteranu u predhodnim mesecima. Problem imigracije nisu novi, ali razmere problema, kao i unutrašnji pritisci u članicama EU došle su do tačke  u kojoj briselska administracije biva prinuđena da se uhvati u koštac sa ovi problemom.

Problemi su veliki. Od početka godine u vodama Mediterana utopilo se preko 1000 ljudi, poreklom iz Afrike i Bliskog istoka. Samo u jednoj tragediji u vodama Italije u sudaru trgovačkog i broda pretovarenog emigrantima utopilo se 800 ljudi, žena i dece. Gotovo svakodnevno stižu nove tragične vesti o novim brodolomima na Mediteranu. Za sam prelazak vodenim putem iz Afrike u Evropu, krijumčari ljudima biraju jednu od tri rute: zapadnu (preko Maroka i Alžira do Španije i Francuske), centralnu (od Tunisa i Libije do Italije) ili istočnu (od Egipta i Libana od Grčke).  U periodu od 2008 do 2011 daleko najviše ileganih prelazaka beleži takozvana istočna ruta. Građanskim ratom u Libiji, ubistvom Gadafija i ulaskom zemlje u bezvlašće među krijumčarima naglo raste interesovanje za takozvanu centralnu rutu. Samo u periodu od januara do septembra predhodne godine ovom rutom iz Libije do Italije doplovilo je 137.000 osoba,  šest puta više nego u 2013 godini i dva puta više nego 2012 godine. Italijansko ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da će u 2015 godini ove cifre dodatno rasti. Procena je da će do kraja godine u  Italiju, preko Mediterana, pristići preko 200.000 imigranata iz Afrike. Kopneni prelazak granice prati ovaj rastući trend. Ruta koja vodi preko Bugarske, Makedonije i Srbije do zemalja zapadne Evrope ubedljivo je najzastupljenija pri ilegalnim prelazcima granice. Prema proceni Agencije Fronteks, koja se bavi usklađivanjem granične kontrole zemalja EU, ovu rutu je 2014 prešlo oko 43.000 imigranata, što je izuzetan rast u odnosu na predhodne godine (2010 broj ilegalnih prelazaka je bio samo 2.370). Ove godine Fronteks procenjuje da će broj ilegalnih prelazaka granice ovom rutom  dramatično porasti, budući da je samo u prvom tromesečiju broj ilegalnih prelazaka ovom rutom dostigao cifru od celokupne predhodne godine.

Sve do oktobra predhodne godine EU u saradnji sa Vladom Italije sprovodila je plan pod nazivom „Mare Nostrum“. Troškovi projekta, na mesečnom nivou, iznosili 9 miliona evra i imali su za cilj spašavanje utopljenih imigranata u vodama centralnog Mediterana. Ovoj projekat je po mnogo čemu ispunio svoju svrhu budući da je iz voda Mediterana do oktobra 2014 spasao više od 150 000 imigranata. Projekat je na zahtev nekoliko članica zemalja EU prekinut krajem oktobra prešle godine i zamenjen daleko jeftinijim projektom  Triton (na mesečnom nivou oko 2.9 miliona evra). Svrha projekta, za razliku od „Mare nostrum“, nije više spasavanje života imigranata, već zaštita granica EU. Kordinaciju nad „Tritonom“  bavi se Fronteks u saradnji sa 15 zemalja Evropske unije. Zbog značajno manjeg fonda i nedostatka sredstava, ovlašćenja za spašavanje imigranata u vodama Mediterana protežu se na samo 30km od italijanske obale. Da razlog prekida finansiranja projekta „Mara nostrum“ nisu isključivo finansijske prirode govore i izjave pojedinih predstavnika zemalja EU u kojima se iznose stavovi da bi finansiranje skupljih i obimnijih projekata spašavanja imigranata zapravo samo podstaklo još veći priliv u zemlje Evropske unije. Od pokretanja nove politike spašavanje imigranata statistike su poražavajuće. Od početka projekta Triton broj stradalih u  nesrećama na Mediteranu povećao se za neverovatnih 1600%. Ovaj podatak  pokrenuo je brojne rasprave o moralnoj ispravnosti ali i  efikasnosti  ove politike, budući da se broj imigranata ne smanjuje, već samo raste broj žrtava .

Potencionalan model rešenja problema ilegalne imigracije mogao bi da se nađe na drugom kraju planete, u Australiji. Australija je sve do 2013 godine suočavala sa sličnim problemom ilegalne imigracije ljudi, mahom iz Jugoistočne Azije. Dolaskom na vlast u septembru 2013 godine Konzervativna partija pokreće projekat  „Operacija suverenih granica“.  Nova politika je u suštini vrlo jednostavna. U saradnji sa australijskom mornaricom, granične službe presreću brodove sa imigrantima i tražiocima azila u vodama severne Australije, i automatski ih vraćaju na odredišta odakle su pošli na put ka Australiji. Najčešće je u pitanju  Indonezija. Čak i ako se dokaže da dolaze iz ratom zahvaćenih prostora, imigrantima nije ostavljena mogućnost da se nasele u Australiji, već im se nudi mogućnost da se vrate u zemlju iz koje su pokušali da emigriraju, ili da se stalno nasele u zemljama sa kojima Australija ima bileteralne sporazume. Međutim, iako se ovakva politika pokazala kao izuzezno efikasna, čak ima i vrlo glasne pobornike unutar Evropske unije, mala je mogućnost primene u EU. Ovakva politika bi najverovatnije bila u suprotnosti sa Evropskom poveljom o pravima čoveka. Tadođe jasna osuda ovakve australijske politike došla je i iz Ujedinjenih nacija, buduđi da je Australija kao potpisnica Konvencije o izbeglicama prekršila odredbe ove konvencije.

Pod pritiskom javnosti zbog skorašnjih nemilih događaja, Evropska komisija pokušava da pronađe odgovarajuću politiku prema imigrantima. Poslednji predlog iz Evropske komisije predviđa takozvane “kvote“, mehanizam po kom bi se imigranti, u skladu sa brojem stanovnika, raspoređivali svim članicama Evropske unije umesto samo u državama u koje su pristigli. Ovakav predlog, po svemu sudeći, već je u startu osuđen na propast, budući da su unutar Evropske unije čuju jasna protivljenja ovakvom planu. Sam plan je, takođe, u suprotonosti sa „Dablinskim  sporazumom“ po kome je svaka članica odgovorna za imigrante koji pristignu na njenu teritoriju.

Takođe je uočljiva sve veća nepetost unutar evropskih zemalja koje stvaraju partije ekstremne desnice, kojima će po gotovo  svim procenama u narednih pet godina rasti podrška na evropskom nivou. Primer Nemačke samo ilustruje ovu situaciju, gde se već mesecima vode ulični protesti u organizaciji pokrete Pegida. Kako bi ublažili postojeće napetosti nemački poslanici iz redova Socijal-demokratske partije najavili su mogućnost uvođenja novog sistema imigracione politike, po kojem bi se imigranti bodovali, između ostalog na osnovu školovanja, starosti i zemlje iz koje dolaze. Kao što vidimo postoji mnogo problema, a za sada vrlo malo rešenja koje stižu iz Brisela ili iz nacionalnih vlada država članica Evropske unije.

AutorIgor Radak