pljuge

Da li su akcize na cigarete opravdane?

Budžetski prihodi dobijeni od akciza čine značajan deo budžeta Republike Srbije (u 2011. godini čine skoro četvrtinu budžetskih prihoda Republike Srbije). Međutim, uvođenje akciza dugoročno je predstavio jedan drugačiji problem na koji zakonodavci nisu računali: pad prodaje cigareta i prelazak potrošača na rezani duvan.

Posredni porezi u zemljama u tranziciji imaju nešto veći značaj, što je posledica markiranja ekonomskih ciljeva kao primarnih u tim zemljama. Upravo su akcize, kao jedna vrsta posrednih poreza idealno sredstvo za dodatan prihod državnom budžetu. Akcize su porezi na proizvode koji imaju nisku elastičnost tražnje, a kao takvi idealni su nafta, cigarete, kafa itd. U državama glavni motiv za uvođenje akciza na cigarete, energente, alkohol i kafu je fiskalne prirode pre svega.Uz osnovni, fiskalni razlog, kao najčešći razlozi se javljaju:

  • destimulacija potrošnje određenih proizvoda ( npr.duvanske prerađevine, alkohol),
  • pokrivanje javnih troškova izazvanih potrošnjom određenih proizvoda,
  • odgovarajuća preraspodela dohotka (kod oporezivanja luksuznih proizvoda).
  • Vođenje odgovarajuće ekonomske politike (uticanje na potrošnju tačno određenih energenata, iako akcize zbog svojih karakteristika nisu pogodan instrument za vođenje ekonomske politike) (Raičević, 2008:118)

„Akcize spadaju u indirektne poreze koji se ne naplaćuju direktno od poreskih obveznika nego se preko cene roba ili usluga prebacuju na potrošnju“ (Raičević, 2008:117).Akcize su bilansno i ekonomski izrazito važna vrsta poreza na pojedinačna dobra i usluge. Njima se oporezuje „potrošnja ili upotreba tačno odredjenih proizvoda“ (Raičević, 2008:117). Uglavnom su predmet oporezivanja proizvodi masovne potrošnje koji se ne mogu supstituisati ili je to teško izvodljivo (u te proizvode svakako spadaju i duvanske prerađevine).

Od 2001. godine, Zakon o akcizama se menjao se čak 16 puta, a sve u cilju usaglašavanja domaće pravne regulative sa direktivama Evropske Unije. Poslednje izmene nastale su u maju 2013. godine, a najnoviji Zakon o akcizama stupio je na snagu 30. maja iste godine. Ovim zakonom je uvedena akciza na biogoriva i biotečnosti, po prvi put. Prema Zakonu o akcizama,predmet oporezivanja su: Derivati nafte; Biogoriva i biotečnosti; Duvanske prerađevine; Alkoholna pića; Kafa. Osnovica akcize čini jedinica mere. Izuzetak predstavljaju duvanske prerađevine, gde se iznosi akciza iskazuju u apsolutnom iznosu po jedinici mere, ali i primenom odgovarajućih stopa na maloprodajnu vrednost proizvoda.

Tabela br.1. Kretanje i struktura prihoda od akciza u Srbiji u periodu od 2008 -2013. godine:

1111111

Na osnovu tabele, jasno možemo videti konstantan rast prihoda od akciza na duvanske prerađevine u periodu od 2008.-2012. godine. Međutim, možemo da primetimo i blag pad u 2013. godini. U svakom slučaju, dosadašnje iskustvo ide u prilog činjenici da akcize zapravo predstavljaju odličan instrument za generisanje  dodatnih prihoda. Dalje vidimo da se iz godinu u godinu povećava učešće akciza na duvanske prerađevine, što zbog stalnog rasta akciza na cigarete, što zbog činjenice da u Srbiji čak trećinu stanovništva čine pušači.

Tabeli br.2. Kretanje i struktura prihodi od akciza u periodu januar-oktobar 2013. godine

2222222

Procene da povećanje cene cigareta usled većeg iznosa akciza neće drastično smanjiti broj pušača su bile tačne. Međutim,ekonomski stručnjaci iz Ministarstva finansija nisu predvideli da će određeni broj pušača promeniti svoje navike, pa će umesto fabričkih cigareta početi da kupuje duvan za pušenje. Postoji tendencija da će broj takvih pušača da raste. Postoji znatna razlika u opterećenju. Kod legalno kupljenog duvana plaća se akciza ad valorem od 37%, a kod cigareta plaća se akciza ad valorem od  33% i još po paklici 45 dinara. (Zakon o akcizama, 2013) Međutim, mnogo veći problem po državnu kasu predstavlja situacija gde pušači nabavljaju duvan na crno, jer se na takve proizvode ne plaća nikakav porez, pa su zato mnogo jeftiniji. Država je tako visokim poreskim opterećenjem i slabom kontrolom naplate poreza legalne proizviđače i prodavce dovela u neravnopravan položaj u odnosu na one koji posluju na sivom tržištu i izbegavaju plaćanje poreza. Ovo nas dovodi do zaključka da oporezivanje mora biti optimalno, jer ponekad visoke poreske stope mogu drastično smanjiti prihode u državnom budžetu.

Na sledećem grafiku možemo videti strukturu konsolidovanih javnih prihoda u 2013. godini:

prihodi2

Izvor : Bilten javnih finansija br. 111, novembar 2013 Ministarstvo finansija

I na ovom grafiku možemo da vidimo da, iako je u 2013. primećen slab pad prihoda od svih akciza, one i dalje čine značajan deo budžetskih prihoda (posle akciza na naftne derivate, akcize na duvanske prerađevine su procentualno najzastupljenije). Uz podatak da je opala prodaja cigareta za 9% (BKTV NEWS, 2013, online), postavlja se pitanje do koje mere država treba da ide u oporezivaju duvana, a da ne izgubi prihode od poreza? U Srbiji se, naročito od početka 2013. godine, povećao šverc duvana i cigareta, koji su jeftiniji i za petinu od onih u legalnim tokovima, a država gubi milione na nenaplaćene akcize i porez na dodatu vrednost (PDV). Trenutno je kod rezanog duvana crno tržište nekoliko puta veće od legalnog, uz neprestani rast. I, dok je ranije pre većeg poskupljenja cigareta, svega jedan odsto ljudi u Srbiji koristio rezani duvan, danas kako tvrde u duvanskim kompanijama, taj broj dostiže blizu 20 odsto.

Da li treba da se zaustavi na sadašnjem stanju ili da nastavi sa usklađivanjem akciza prema standardima EU? Po mom mišljenju, već sada je država došla do crvene linije. Mnogo faktora je uticalo i uticaće na dalji pad prodaje cigareta, ali se dva ključna mogu izdvojiti u slučaju Srbije:

  • Životni standard – iako Srbija prema broju pušača prednjači u Evropi, prosečna potrošačka korpa ne može da priušti cigarete po postojećim cenama.
  • Razvoj sivog tržišta – pušači u Srbiji su našli alternativu cigaretama – rezani duvan. “Prodajom jednog kilograma rezanog duvana na nelegalnm tržištu država gubi 8.000 dinara poreza i akciza”, kazao je Rajli, odlazeći čelnik Filipa Morisa u Srbiji(BKTV NEWS, 2013, online).

Zakonom budžeta za 2014. godinu predviđeno je da prihodi od akciza iznose 227.6 milijarde dinara, pri čemu se od akciza na duvanske proizvode  očekuje 99.3 milijarde dinara. Učešće akciza u ukupnim prihodima iznose 24.5% (Zakon o Budžetu Republike Srbije za 2014. godinu). Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu akcizne politike, projektovane potrošnje i redovnog usklađivanja nominalnog iznosa akciza sa inflacijom u prethodnoj godini. Za razliku od prošle godine gde su planirani prihodi od akciza 223.3 milijarde, a zatim izvršen rebalans budžeta, smanjeni na 217 milijarde dinara,videćemo da li ce u 2014. god poreske vlasti moći da ostvare naveden iznos od 227.6 milijardi dinara.(Zakon o Budžetu Republike Srbije za 2014. godinu) „Mnogi nisu optimistični po pitanju ostvarenja ovog iznosa – pad tržišta cigareta u Srbiji ove godine mogao da bude između 10 i 15 odsto, prema navodima generalnog direktora kompanije „Philip Morris“, Pola Rajlija“. (BKTV NEWS, 2013, online) To bi značilo smanjenje prihoda budžeta za oko 10 miliona evra.

Akcize kao vrsta posrednih poreza jako su značajne kao izvor finansiranja državnog budžeta. Sa pravom se može reći da su akcize i ostali pojedinačni porezi „zlatni rudnik“ javnih finansija. Za njihovo uvođenje i povećanje, uvek postoje razlozi koji su sa stanovišta pojedinih društvenih kategorija potpuno prihvatljivi. „Borba protiv duvanskog dima“, „borba protiv alkoholizma“ se često ističu kao sasvim opravdani razlozi za povećanje cena akciznih proizvoda. Akcizama se koriguju podsticaji zbog prisustva eksternalija, čime se alokacija resursa približava društvenom optimumu. (Stojanović, 2014, online) Dakle, osim što one vladi donose prihod, one povećavaju i ekonomsku efikasnost.

Akcizni prihodi iz godinu u godinu ne ostvaruju budžetirani iznos. Sasvim je očigledno da su prihodi od akciza dostigli onu tačku, kada svako povećanje akciznih stopa i akciza u apsolutnom iznosu, smanjuje poreske prihode. Naime, kupovna moć stanovništva u Srbiji je jako opala, što je uticalo na pad potrošnje svih pa i akciznih proizvoda. Pad potošnje je uticao na neostvarenje budžetiranih akciznih prihoda, mada oni iz godinu u godinu beleže rast u apsolutnom smislu. Možda bi poreske vlasti trebalo više pažnje usmeriti ka smanjenju nepotrebnih budžetskih rashoda pre nego povećanju prihoda po svaku cenu. Poreske vlasti trebaju se pridržavati pravila da, samo postepena povećanja akcize uz poštovanje kupovne moći potrošača, osigurava veće i garantovane prihode državnog budžeta.

Autor: Vladimir Popović, student Fakulteta političkih nauka

Blog je skraćena verzija seminarskog rada na predmetu „Savremena država“