suncobrani

Suncobrani u Beogradu: Kako kreatori politika prave problem

Kreatori javnih politika se često susreću sa pitanjem da li neku oblast regulisati ili prepustiti tržištu. Često je ovo “pitanje svih pitanja” za kreatore javnih politika, ali i drugu zainteresovanu stranu – građane, odnosno civilno društvo. Regulacija pre svega predstavlja propisivanje “pravila igre”, odnosno normiranje određene oblasti. Kreatori javnih politika propisuju dispozicije, a realizaciju obezbeđuju sankcijama u slučaju da se norma krši. Kreatori javnih politika putem opštih pravnih akata uređuju pojedine oblasti.

Sa druge strane, prepuštanje tržišnim mehanizmima pretpostavlja vid uređenja društva kada se kreatori javnih politika (vlasti na bilo kom nivou) povlače iz određene oblasti i prepuštaju je da je tržište samoreguliše. Tržišta često, postižu mnogo bolje efekte i pravedniju alokaciju resursa u društvu. Ali, svakako, tržišta nisu savršeni alokatori resursa i imaju svoje felere, a tu je onda prilika za kreatore javnih politika da osmisle način kako da reše probleme. Kao vid tržišnih felera se smatraju negativne eksternalije i problem obezbeđivanja javnih dobara i saradnje u društvu. To znači da, u situacijama kada nema negativnih eksternalija i kada se obezbede javna dobra, tržišta predstavljaju optimalan alokator resursa.

U skladu sa tim, dolazimo da pitanja uređivanja, odnosno regulacije u vezi sa postavljanjem bašta ugostiteljskih objekata. Ovu oblast u Beogradu uređuje Skupština grada donošenjem “Odluke o postavljanju bašte ugostiteljskog objekta na teritoriji grada Beograda” (u daljem tekstu: Odluka). Iako se samo postojanje ovakve Odluke koja reguliše bilo šta u vezi sa postavljanjem bašta može smatrati upitnom, nova Odluka koja je usvojena 21. januara 2015. godine (link) je donela određene norme koje su nas naterale da postavimo pitanje: “Da li ima kraja regulacije u gradu Beogradu?”

Ključna stvar koja je regulisana u novoj Odluci jeste da senila (suncobrani, zaštita od sunca) u baštama ugostiteljskih objekata mogu biti postavljeni u samo tri boje: beloj, crnoj i bež. To znači, da svi ugostiteljski objekti, od ove godine moraju da imaju suncobrane u jednoj od te tri boje. Ovakva Odluka otvara niz pitanja.

Kao prvo, odakle ideja kreatorima javnih politika u Beogradu da regulišu boju suncobrana? Da li je tržište (ugostitelji su sami određivali i birali boju suncobrana) pokazalo felere u ovoj oblasti? Da li je boja suncobrana javno dobro? Da li su suncobrani u raznim bojama proizvodili određene negativne eksternalije? Odgovor na sva tri prethodna pitanja je – ne. Prema tome, ne postoji razlog da grad Beograd reguliše boju suncobrana.

Drugo pitanje jeste da li su kreatori javnih politika u Beogradu svesni koje su posledice ovakve Odluke i kolika je šteta? Siguran sam da veliki broj ugostiteljskih objekata nije imao suncobrane u sada propisanim bojama (bela, crna, bež). To znači da svaki takav objekat mora da menja izgled svoje bašte što predstavlja ozbiljan (neplaniran) trošak za prosečan ugostiteljski objekat. Sa druge strane, veliki broj ugostiteljskih objekata bašte uređuje putem sponzorskih ugovora, odnosno baštu dobija besplatno u zamenu za promociju određenog brenda. Brendovi koji se reklamiraju su u većini slučajeva sokovi (coca cola, pepsi) i piva (Jelen, Lav, Tuborg, BIP, Staropramen itd). Svaki od ovih brendova ima svoj logo i zaštitne boje. Na prvi pogled deluje da ova odluka odgovara samo brendu “Coca cola” koja izdaje crne suncobrane (Coca Cola Zero). Svi ostali brendovi će se naći u problemu. Ili će morati da menjaju dizajn i boje da bi zadržali tržište, ili će izgubiti tržište. U svakom slučaju, bespotrebna regulacija pravi potpunu pometnju, na do sada tržišno održivom modelu samouređivanja bašta. Prema tome, ovakva regulacija grada će imati i ekonomski loše efekte po ugostitelje i brendove.

Ukoliko se zapitamo šta je bio razlog za regulisanje boja suncobrana u Beogradu, možemo ponuditi dva odgovora. Prvi odgovor jeste da je ovakva odluka doneta pod uticajem određenih lobi grupa, ne bi li se mimo tržišta izvukao profit (koncept poznat pod nazivom: rentseeking). To znači da je određena kompanija (brend) “izlobirala” ovakvu odluku grada Beograda kako bi preuzela deo ugostiteljskih objekata mimo tržišnih mehanizama. Drugi odgovor jeste da je Odluka doneta ne bi li se kroz naplatu kazni za one objekte koji ne urede svoje bašte prema Odluci povećali budžetski prihodi.

Šta god da je razlog donošenja ovakve Odluke, ona je ekonomski štetna i društveno potpuno neprihvatljiva. Vlasti na bilo kom nivou moraju da znaju gde je granica regulacije društva. Grad Beograd to, kako vidimo u ovom primeru, ne zna. Gradska intervencija u ekonomiji uvek stvara dobitnike i gubitnike, bez obzira kako se manifestuje. Pitanje je ko je dobitnik ovom Odlukom, ali velika većina ugostiteljskih objekata i brednova su gubitnici. Kreiranje javnih politika na bilo kom nivou vlasti bi trebalo da rešava društvene probleme, a ne da ih stvara. Ovakvom Odlukom je grad Beograd samo napravio problem.

Autor – Boban Stojanović