Beogradska konferencija mladih – “Pretvoriti Beograd u evropski centar urbane kulture”

Na Beogradskoj konferenciji mladih, sektor za kulturu bavio se pitanjem kulture u Beogradu. Sektor je radio pod mentorstvom Filipa Milenkovića.

“Pretvoriti Beograd u evropski centar urbane kulture”

Predlog praktične politike Sektora za kulturu urađen je prvenstveno sa ciljem boljeg uključivanja mladih u kulturni život Beograda. Odnos između mladih i kulture nam govori o tome koliko kvalitetno mlade osobe provode slobodno vreme. Mladima je važno pružiti adekvatan pristup informacijama o postojećem kulturnom sadržaju, ali im i obezbediti odgovarajući prostor i podršku za njihovo stvaralaštvo i kulturno izražavanje.

U Beogradu već postoji mnogo kulturnih sadržaja o kojima su građani, a pogotovo mladi, nedovoljno informisani, te samim tim nisu ni dovoljno motivisani za učešće u kulturnom životu grada. Sa druge strane, gradu nedostaje snažna veza između obrazovnih institucija i ustanova kulture, što za posledicu ima nedostatak kulturnih sadržaja u obrazovnom sistemu. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna umreženost samih kulturnih institucija, koja bi omogućila bolju komunikaciju i saradnju istih, i lakšu promociju njihovih sadržaja.

Mladi u Beogradu koji se bave različitim vrstama kulturnog stvaralaštva susreću se sa raznim preprekama, od kojih nedostatak prostora za stvaranje i izlaganje predstavlja jedan od osnovnih. Kulturne institucije nisu dovoljno pristupačne za sve postojeće kreativne potencijale mladih. Nedostatak adekvatne kulturne infrastukture, između ostalog, za posledicu ima odlazak talentovanih mladih ljudi u zemlje gde se kultura više vrednuje. Sa druge strane napušteni gradski prostori poput fabrika, magacina, hangara i sl. propadaju i čekaju rušenje ili svoju novu namenu.

Predložene mere

Umrežavanje kulturnih institucija

U cilju kvalitetnije i adekvatnije promocije postojećih i budućih kulturnih sadržaja, i prvenstveno većeg ukljičivanja učenika osnovnih i srednjih škola, predlaže se uspostavljanje mreže kulturnih ustanova širom grada putem jedinstvene kartice koja bi omogućavala ulaz u kulturne ustanove tokom 72h od kupovine iste. Sličan koncept je već prisutan u mnogim evropskim metropolama. Ovaj sistem bio bi promovisan kroz različite vidove medija, sa akcentom na društenim mrežama putem kojih bi se ostvarila značajnija komunikacija sa mlađom populacijom,  i prvenstveno bi adresirao učenike osnovnih i srednjih škola, ali i strane turiste.  Sistem bi podrazumevao i uspostavljanje saradnje sa Turističkom organizacijom Beograda.

Kampanja “Kul Tura”

Sveobuhvatna intenzivna i interaktivna kampanja “Kul Tura” za cilj ima direktno uključivanje više desetina hiljada učenika osnovnih i srednjih škola u kulturni život grada. Nosilac kampanje bio bi gradonacelnik Beograda, koji bi pozvao sve osnovne i srednje skole da se priključe “kul turi”. Zamisao je da se kultura omasovi i učini zabavnom, prvenstveno kod najmlađe populacije. Škole bi direktno bile uključene u promociju kulture, odnosno bila bi uspostavljena veza između obrazovnih i kulturnih institucija.

Interaktivnost kampanje ogledala bi se u svesrdnom korišćenju društvenih mreža, na kreativan i efektan način. Merljiv cilj kampanje bio bi da tokom par meseci kampanje kroz ustanove kulture prođe 50.000 osnovaca i srednjoškolaca.

Adaptacija napuštenih prostora u cilju podsticanja alternativne kulture

U cilju rešavanja nedostatka prostora za stvaranje i izlaganje dela mladih, predlaže se ustupanje i adaptacija napuštenih objekata koji se nalaze u vlasništvu grada. Ovakvi prostori bili bi otvoreni za brojne namene kao što su održavanje izložbi slika, fotografija, modnih revija, književnih i filmskih večeri, predstava, muzičkih nastupa, organizovanja interaktivnih kreativnih radionica i sl. Adaptirani prostor bio bi multifunkcionalan i samoodrživ.

Prostor bi takođe bio specifična vrsta coworking i co-living prostora, u kom bi umetnici mogli da provode vreme i zadjedno rade. Ovakvi alternativni prostori mogli bi da ugoste i umetnike iz Evrope i sveta. Više desetina mladih ljudi bi dobilo priliku da se angažuje u obavljanju različitih vrsta poslova u okviru svoje struke. Prostor bi opremili i njime upravljali zainteresovani mladi ljudi koji bi dobili priliku za sticanje praktičnih iskustava. U adaptaciji napuštenih prostora s ciljem podsticanja alternativne, urbane kulture bili bi uključeni i sponzori, donatori i volonteri. Ukoliko bi se model pokazao kao uspešan, mogao bi da bude multiplikovan, u različitim delovima grada.  Pomenute prostore kasnije bi bilo moguće mapirati i na međunarodnom nivou, kao alternativne i otvorene centre kulture, što bi Beograd moglo da pretvori u prestonicu evropske urbane kulture.