spacepolicy

#SpacePolicy – deregulacija, preduzetništvo i nova industrija

Kada se govori o naučnim poduhvatima u istraživanju svemira, misleći se pritom na ona novog doba, prve asocijacije su mahom upućene na dostignuća državnih agencija NASA-e i Roskosmos-a. U svetu danas postoji oko pedesetak vladinih agencija koje se na različite načine bave istraživanjem svemira. Međutim, začeci moderne (observatorijalne) astronomije potiču daleko od vladinih kancelarija. U Americi, temelje za naučno istraživačke poduhvate postavlja mali broj entuzijasta uz finansijki doprinos velikih industrijalaca poput D. Guggenheima, Carnegiea i Licka. Njihovim novcem su izgrađene prve observatorije i finansirani su prvi naučni (observacioni) astronomski projekti.

Sredina dvadesetog veka donosi fenomen apsolutne monopolizacije izučavanja i osvajanja prostranstva od strane velikih sila SAD-a i SSSR-a. Iako gotovo da nema onoga ko osporava uspehe ostvarene u tom nadmetanju, postoji veliki broj onih koji dovode u pitanje nameru, tj koji interes stoji iza tako velike državne (finansijske) podrške. Popularni astrofizičar Neil deGrasse Tyson ukazuje da je osnovni razlog američkog odlaska na Mesec to što su SAD “bile u ratu sa Sovjetksim savezom” i da su onog trenutka kada su pobedili Sovjete “čekovi prestali da pristižu”. To donekle govori u prilog onome što pojedini ekonomisti ističu o istumetnalizaciji nauke i tehnološkog napretka od strane države – “ako država finansira naučna istraživanja, onda će se raditi na onome što je bitno državi, a ne građanima.”

Kako SAD ne bi izgubile dominaciju na ovom polju i kako bi obezbedile tehnološki-naučni razvoj, a ujedno se rešile neodrživog načina finansiranja NASA-nih projekata, odlučuju se za proces kontinuirane deregulacije i time otvaraju prostor za upliv privatnih investicija u ovaj sektor. Hronološki, najbitniji deregulatorni zakoni koji predstavljaju temelje budećeg toka razvoja privatnog sektora u datoj oblasti :

Kenedi ’62 potpisuje “The Communications Satellite Act” koji se tiče komercijalizacije satelita za komunikaciju (AT&T)
Regan ’84 donosi “Commercial Space Launch Act” čime se omogućava privatnim kompanijama da učestvuju u razvoju budućih i korišćenju postojećih tehnologija NASA-e
Buš ’90 donosi “Launch Services Purchase Act” kojim se zahteva od NASA-e da koristi usluge privatnih kompanija za transportovanje “pošiljki” kada je to moguće i potrebno
– Uz otvorenu podršku daljem procesu komercijalizacije NASA-nih poslova od strane Bušove i Obamine administracije, iznetim u “National Space Policy” programima

“Amerika danas otvara drugo poglavlje Svemirske Epohe. Inovativni programi NASA-e i američki preduzetnici zajedno menjaju svemirsku industriju. Inicijative sa obe strane – NASA i privatni sektor – šire priliku za istraživanjem i ekonomskim razvojem dublje u svemir. Danas se „ekonomija svemira“ prostire 36 000 kilometara od površine Zemlje i obuhvata niz bitnih tehnologija – satelitsku komunikaciju, globalne pozicione satelite i satelite za snimanje – od kojih naša ekonomija zavisi.”

Iako su postojale institucionalne predispozicije za razvoj privatnog sektora na ovom polju, sama NASA je dugo vremena pronalazila načine da održi dominantnu poziciju u odnosu na brzo rastuću konkurenciju. Na primer, bila je voljna da finansira razvoj privatnih tehonologija za transport tereta do Međunarodne svemirske stanice, ali ne i da prepusti čitav posao privatnim kompanijama. NASA u ovom veku konačno popušta pod pritiskom i donosi “Space Act Agreement” , koji se tiče privatno-javnog partnerstva ove agencije i privatnih kompanija, kojim se reguliše način saradnje u slanju tereta i ljudske posade.

„Sanažan i konkurentan komercijalan sektor „svemirske industrije“ je od vitalnog značaja za kontinuirani progers u toj oblasti. Sjedinjene američke države se zalažu za ohrabrivanje i olakšavanje rasta domaćeg komercijalnog svemirskog sektora koji podržava potrebe SAD-a, da bude globalno konkurentna i da obezbeđuje liderstvo u generaciji novih tržišta i inovacijama zasnovanim na preduzetništvu.“

Nakon dvehiljadite, dolazi do apsolutnog “boom”-a privatnog sektora, kada on postaje centralni igrač današnjeg razvoja novonastale industrije. Recimo, NASA iznosi podatak da je u periodu od 2003. – 2013. godine bilo oko 2,5 milijarde dolara privatnih investicija u komercijalne letove sa ljudskom posadom. U prvi mah, kompanije bivaju prepoznatljive po popularizaciji “svemirkosog turizma”, nudeći zainteresovanima neverovatno iskustvo u boravka u niskoj zemljinoj orbiti. Za samo nekoliko godina, razvijaju tehnologiju do te mere da bez ikavkog problema mogu da ispune očekivanja i oštre kriterijume američke agencije. Uz manje i veće napore, 2008. raketa privatne kompanije SpaceX dostiže orbitu, 2010. kompanija uspešno lansira letelicu i vraća je na zemlju, a 2012. godine postaje prva kompanija koja je uspešno poslala kargo na Međunarodnu svemirsku stanicu sa rekordno malim izdacima (uz nju, još dve kompanije imaju ugovor za slanje karga na MSS). Pored SpaceX-a, u ovom trenutku najpoznatije kompanije su Virgin Galactic, Bigelow Aerospace, OSC i Boeing.

Pored onih koje se direktno bave razvojom tehnologija i naučnim istraživanjem, uporedo se razvijaju posebne kompanije i organizacije (Space Angels Network) čiji je cilj obezbeđivanje sredstava za potrebe ne toliko snažnih, ali jednako ambicioznih, manjih aktera (mahom startup kompanije).

Što se tiče već pokrenutih eksperimentalnih projekata, ali i budućih ciljeva samih organizacija i kompanija, neretko izgledaju kao ideje koje premašuju radnju SF filmova. Pored već opštepoznatih težnji, poput povratka na mesec i slanja robota na površinu drugih planeta ili kometa, NASA već sada u saradnji sa Made In Space kompanijom, sprovodi projekat proizvodnje delova 3D štampačima u nultoj gravitaciji. Danska kompanija je otpočela operaciju kolonizacije Marsa sa ljudima, fondacija B612 planira da pošalje teleskop koji bi tragao za asteroidima kao mogućim pretnjama našoj planeti. Ekspanzija ove industrije otvara šansu za razvoj i drugim industrijskim sektorima, poput energetskog (solarni paneli i korišćenje mesečevog helijum-3 izotopa za proizvodnju energije).

Svedoci smo da se razvojem na ovom polju otvaraju nesagledivi horizonti novih mogućnosti koji će u budućnosti bitno obeležiti nadolazeću epohu. Ne samo u smislu razumevanja onoga što se nalazi van naše rodne planete, već kao šansa za razvoj postojećih (telekomunikacionih, energetskih…) industrija i rađanju poptuno novih, u ovom trenutku nama nesvatljivih. U svakom slučaju, ovo je odličan primer kako proces deregulacije u kontekstu tehnološkog napretka i inovacija na najslikovitiji način može da obezbedi ekspanziju i prosperitet od koga ima korist gotovo čitava civilizacija. Iako država više nije pokretački faktor u ovoj oblasti, bilo bi isuviše naivno poverovati da je njeno skorije potpuno povlačenje moguće, jer je ono za sada usko vezano sa njenim bezbedonosnim interesima.

Ali recept je jednostavan, ukoliko želite da karakteristika jednog društva bude konstantan tehnološki-inovativan progres – uklonite prepreke u vidu regulacija, državu kao tromog igrača povucite na klupu za rezerve, a na poziciju plejmejkera ubacite privatni sektor da vam diktira kreativnost. Ilon Mask bi verovatno plakao u ćošku svoje sobe da je imao za konkurenciju monopolistička javna preduzeća u Srbiji umesto što danas šalje letelice u svemir.

Preporuka za one koje ova tema više interesuje:

– NASA: The Evolving Landscape of 21st Century American Spaceflight
http://www.nasa.gov/sites/default/files/files/Emerging_Space_Report.pdf
– http://www.spacefoundation.org/
– http://www.spacepolicyonline.com/

Link ka tekstu sa izvorima.

AutorBoris Feldeždi