porugal

Portugal: Šta je donela dekriminizalizacija svih droga za ličnu upotrebu?

Prvog jula 2001. Portugal je dekriminalizovao posedovanje za ličnu upotrebu svih postojećih droga, od marihuane do kokaina i heroina, i tako postao prva država na svetu koja je ovom problemu pristupila na takav način. Rezultati su impresivni, a portugalsko iskustvo postalo je osnov novog, humanističkog i pragmatičnog promišljanja pristupa borbi protiv problema prouzkovanih (zlo)upotrebom droga.

Razlicite države problemu prisutnosti droga u društvu pristupaju na različite načine. U nekim državama kazne za posedovanje i trgovinu drogama su rigorozne (Japan), u nekim ekstremne, pa i smrtne (Iran), dok je u nekim zakonodavni okvir liberalan (Holandija). Urugvaj je od prošle godine prva država na svetu u kojoj jedino drzava legalno sme da prodaje marihuanu. Portugal se odlučio za dekriminalaciju svih, pa i “najtežih” droga, praćenu nizom strateških mera i aktivnosti, s idejom da je paradigma iz koje se do sada pristupalo ovom problemu pogrešna, prvenstveno jer ne daje rezultate.

Zašto dekriminalizacija?

Vlada Portugala se na predlog specijalno oformljenog stručnog tela, kreiranog s namerom da se sa gorućim problemom sve javno prisutnije narkomanije, prvenstevno na ulicama, izbori na najefektniji mogući način, odlučila za rešenje koje fokus umesto na krivično kažnjavanje stavlja na primarnu prevenciju, edukaciju i resocijalizaciju onih koji imaju problem sa (zlo)upotrebom narkotika. Pretpostavka je bila da je određenoj kategoriji ljudi potrebna pomoć, a ne kazna. Problemu sa drogom pristupljeno je kao zdravstvenom problemu, a ne krimnalnom. Vlast u Portugalu se odlučila za rešenje utemeljeno na nauci i struci, a ne predrasudama i dokazano neefektnoj praksi koja problem nije uspevala da reši. Jedan od zaključaka koji su prethodili ovakvoj odluci bio je da kriminalizacija zapravo odvraća od potrage za pomoći i one koji imaju problem lišava mogućnosti povrataka u društvo.

Portugal nije legalizovao upotrebu svih droga. Dekriminalizacija ne predstavlja odsustvo sankcija, već sankcije iz krivičnog prebacuje u administrtivno polje. Posedovanje droga za ličnu upotrebu ostalo je kažnjivo, samo je postalo prekršaj za koji se ne odgovara krivično. Svakom konkretnom slučaju se pristupa pojedinačno, i u zavisnosti od težine slučaja, osobe uhvaćene sa bilo kojom (i dalje) nedozvoljenom supstancom, plaćaju kaznu, ili su u obavezi da se podvrgu osmšljenim programima stručne pomoći i resocijalizacije. Ukoliko je u pitanju “prvi prekršaj”, postoji mogućnost izostanka bilo kakve kazne. Trgovina psihoaktivnim supstacnama i dalje je kriminalni prekršaj. Dekriminalizacijom su oni koji su uhvaćeni sa drogom za ličnu upotrebu upućeni ka novoformiranim telima u kom su psiholozi i socijalni radnici, a ne policajci i sudije. Policija je preusmerana isključivo na borbu protiv trgovine drogom, dok je onima koji imaju problem sa korišćenjem droge ponuđena stručna pomoć.

Pored dekriminalizacije kao normativnog okvira, portugalska strategija uključuje i strateški planiran set edukativnih aktivnosti, programe stručne pomoći i resocijalizacije, i formiranje niza specijalnih tela kreiranih s idejom pružanja pomoći onima kojima je ona potrebna.

Efekti

Pre stupanja na snagu ove odluke, mogle su se čuti dve vrste kritika, odnosno negativnih prognoza:

  • da će ovakvo rešenje povećati broj onih koji će pristupiti drogama, naročito mladih
  • da će ovakvo rešenje povećati broj takozvanih “narkoturista”, odnosno da ce dovesti do priliva stranaca koji u Portugal dolaze isključivo s namerom da zloupotrebe preblage propise

Ništa od toga se nije obistinilo, i sada, više od 10 godina nakon ove istorijske odluke, u Portugalu gotovo da nema političkih atkera koji se protive ovakvom policy rešenju. U kontekstu Evropske Unije, Portugal, kada je reč o upotrebi svih pojedinačnih vrsti droga, procenutalno, daleko je ispod evrospkog proseka. Građani Portugala većinski podržavaju ovakav pristup jer su upoznati sa njegovom funkcionalnošću i pozitivnim efektima.

Pozitivni efekti dekriminalizacije u Portugalu:

  • broj onih koji traže pomoć (usled destigmatizacije problema) i podvragavaju se programima stručne pomoći i resocijalizacije, drastično se povećao
  • broj smrtnih slučajeva izazvanih drogama, naročito heroinom, i propratnih negativnih posledica, kao što je na primer širenje HIV-a, zbog valjano promišljenih preventivnih mera, smanjen je
  • broj mladih od 15-19 godina koji su probali bilo koju drogu smanjen je zbog niza jasno strateški osmišljenih edukativnih i preventivnih aktivnosti
  • Portugal je daleko ispod evropskog proseka, kada je u pitanju upotreba skoro svih droga, pojedinačno, procentualno, u odnosu ukupan broj stanovnika

Pouka?

Portugal je hrabrom odlukom da dekriminalizuje posedovanje svih vrsti droga za ličnu upotrebu pokazao kako merilo svakog policy rešenja prvenstveno treba da budu njegovi ishodi, odnosno brojke i statistika, i kako ovom problemu treba pristupiti sa dijamtralno suprotne pozicije od one koja u ljudima koji imaju problem sa drogama pronalazi kriminalce. U pitanju je inovativan pristup oslonjen pre svega na pretpostavke i sugestije nauke i struke, iz kog ostale države mogu mnogo da nauče. Portugalsko rešenje rukovođeno je humanističkom i pragmatičnom logikom i predstavlja uvod u novo poglavlje borbe protiv problema izazvanim prisustvom droga u društvu.
Dodatak

Dve analize, u kojima je portugalsko rešenje detaljno analizirano i u kojima je moguće pronaći svu prateću statisku:

1. Analiza CATO Insititua: http://www.cato.org/publications/white-paper/drug-decriminalization-portugal-lessons-creating-fair-successful-drug-policies

2. Analiza Fonda za otvoreno drustvo: http://www.opensocietyfoundations.org/reports/drug-policy-portugal-benefits-decriminalizing-drug-use

Autor – Filip Milenković