Uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike (gender mainstreaming)

Uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike (gender mainstreaming) uspostavljeno je kao globalna strategija za ostvarivanje rodne ravnopravnosti 80tih godina XX veka. Tačnije, na Četvrtoj svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o ženama, održanoj u Pekingu 1995. godine, doneta je odluka o uvođenju rodne perspektive u javne politike. Države članice su prihvatile uvođenje rodne perspektive u javne politike kao deo strategije za postizanje rodne ravnopravnosti. Države članice UN su na ovoj konferenciji došli do saglasnosti da ciljevi rodne ravnopravnosti imaju uticaja na osnovne tokove ekonomske i socijalne politike koja proizvodi glavne resurse. Od tada je u došlo do šireg uključivanja rodne perspektive u javne politike, odnosno uzimanja u obzir na koji način će politika uticati na muškarce i žene, pre njenog donošenja. U završnom dokumentu Pekinške akcije se ističe da “vlade i drugi akteri treba da promovišu aktivnu i vidljivu politiku uključivanja rodne perspektive u glavne političke tokove, tako da se pre odlučivanja sačini analiza njihovih efekata, posebno na žene i posebno na muškarace”.

Ovo ne podrazumeva dodavanje “ženske komponente” javnim politikama, već mnogo više. Ono pre svega podrazumeva da prilikom kreiranja politika, obratimo pažnju na stvarne potrebe i probleme građana i građanki. Ugrađivanje rodnog aspekta u javne politike postavlja rodnu ravnopravnostu u centar procesa donošenja odluka. Sagledavanje politika sa rodne perspektive može dovesti do promena strategija i aktivnosti kako bi se obezbedilo da i žene i muškarci imaju korist od date politike.

01_definition

Inicijativa da princip rodne ravnopravnosti bude integrisan u sve vladine programe i politike, počela je prvo u okviru Ujedinjenih nacija, a zatim i u drugim međunarodnim organizacijama poput Evropske unije, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i mnogih drugih.

Čemu sve to?

Ovakav pristup neophodan je pre svega jer se pokazalo da deklarativno podržavanje rodne ravnopravnosti od strane vlada nije dovoljno za stvarno popravljanje položaja žena. Kvalitetan život svih građana kao i jednaka prava i mogućnosti spadaja u set ljudskih prava i tekovine demokratskog društva. Pored ovoga, postoji niz razloga i prednosti uvođenja rodne ravnopravnosti u javne politike. Pre svega, ono omogućava kreiranje nešto humanije politike, jer stavlja ljude u središte politike, a donosioci odluka moraju dobro da promisle i analiziraju kakve posledice donete odluke imaju na živote građana i građanki. Još jedna prednost uvođenja rodne ravnopravnosti u javne politike, je što se na taj način uključuju i žene i muškarci, dakle koriste se svi resursi društva. Mnogi ekonomisti/kinje slažu se da nema istinskog napretka društva ukoliko nisu u potpunosti iskorišćeni svi resursi društva. Takođe, na ovaj način rodna ravnopravnost postaje „vidljiva“, i time se pokazuje da poštovanje principa rodne ravnopravnosti nije luksuz, već važno društveno pitanje, a ovi procesi najčešće ne podrazumevaju nova sredstva već samo adekvatnu preraspodelu postojećih, što je bitno naglasiti u periodu krize. I na kraju, jer se uzimaju u obzir da žene i muškarci imaju različite životne uslove, pa stoga i različite potrebe. Zato poenta nije da se ženama i muškarcima pružaju iste usluge, već da su jednakog kvaliteta. Primer koji ilustruje šta uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike zapravo znači jeste primer čišćenja snega na ulicama opštine Karlskruna (Švedska). Kao i u većini drugih gradova i u ovom prvo se čiste glavne saobraćajnice a zatim trotoari. Rodna analiza pokazala je da žene ćešće koriste trotoar (vode decu u školu, idu u nabavku, ili na posao), a muškarci češće putuju na posao automobilom. Analiza je još pokazala da tri puta više pešaka biva povređeno u ovom periodu nego vozača, i da su većina žene. Bolnička nega za povređene kao i gubitak produktivnog vremena košta četiri puta više nego čišćenje puteva. Na kraju, gradske vlasti su odlučile da prvo čiste trotoare do vrtića, škola, bolnica i drugih ustanova koje više koriste deca i žene, a tek posle puteve, po kojim na kraju krajeva, automobili mogu da se kreću dok ne napada puno snega. Ovakav način rada ne podrazumeva dodatne troškove za opštinu, a usluge čini ravnopravnijom, a grad pristupačnijim za žene, i decu.
Gde je tu Srbija?

Srbija je potpisnica većine međunarodnih deklaracija koje se tiču ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Činjenice su da se u poslednje dve decenije u Srbiji mnogo toga promenilo kada je položaj žena u pitanju. Sa jedne strane, ostvaren je napredak, u pogledu razvijanja mehanizama i institucija koje se bave popravljanjem položaja žena, ali s druge strane, ekonomska kriza u zemlji dovela je do osiromašenja građana, što je naročito pogodilo žensku populaciju. Takođe konkretan problem u Srbiji je i činjenica da, kada su javne politike u pitanju, nisu u dovoljnoj meri razvijene analize efekata i ishoda politika pre njihovog donošenja, kao i praćenje efekata i evaluacija sprovedenih politika. Kada je rodna ravnopravnost u pitanju, stanje je nešto bolje mada smo svedoci najave nove vlade da će doći do ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost, koja je jedino Vladino telo nadležno za analizu stanja i unapređivanje položaja žena, i čije bi ukidanje bio veliki korak unazad kada je rodna ravnopravnost u pitanju. Važnost uspostavljanja rodne ravnospravnosti je velika, ona ne predstavlja luksuz, već pitanje ljudskih prava i napretka društva. O važnosti principa rodne ravnopravnosti, i njenog uvođenja u javne politike najbolje svedoči citat člana parlamenta Južne Afrike, Pregs Govender-a koji kaže: “Ako hoćete da vidite u kom pravcu se kreće zemlja, samo pogledajte državni budžet i izdvajanja namenjena ženama i deci”.

Za više informacija pogledati:

Film “Priručnik za održivost rodne ravnopravnosti”

Uprava za rodnu ravnopravnost

Ka rodnom budžetiranju: vodič”, Tatjana Đurić Kuzmanović