Gradski prevoz u Beogradu – budžetska rupa bez dna

Politika linijskog prevoza putnika na teritoriji Grada Beograda, ili kako se popularno naziva – gradskog prevoza proizvodi posledice koje predstavljaju veliku štetu Gradu Beogradu. Ovu politiku (obezbeĎivanje javnih usluga graĎanima) kreira Grad Beograd, a prema važećoj odluci usluge obavljaju javno komunalno preduzeće kao i prevoznici kojima je ugovorom povereno vršenje ovih delatnosti. Evidetno je da sadašnja politika gradskog prevoza ima loše rezultate. Dominantan stav građana je da je prevoz loš (stari autobusi, neredovni polasci, gužve i sl.) i pre svega skup. GraĎani smatraju da su cene pojedinačnih i mesečnih karata skupe. TakoĎe, postoji veliki problem sa naplatom karata, odnosno veliki broj graĎana ne plaća karte u prevozu. U vezi sa tim, veliki problem u funkcionisanju ove politike vidimo i kroz rashode grada koji odlaze na subvencionisanje gradskog prevoza. Održavanje javnog prevoza je u mnogim velikim gradovima jako skupo i neefikasno, ali u tim gradovima je problem u tome što su prevozi poluprazni. U Beogradu nemamo taj problem. Gradski prevoz se dosta koristi i jedan je od osnovnih sredstava prevoza za većinu graĎana. Prema tome ostaje pitanje zašto su troškovi javnog prevoza toliko veliki za Grad Beograd kada prevoz koristi dovoljan broj putnika? Prevoz u Beogradu se finansira od prodaje karata korisnicima usluga, ali uz ogromne subvencije iz gradskog budžeta. U periodu od 2009. do 2013. godine subvencije koje se isplaćuju za GSP i privatne prevoznike su išle od 59 miliona evra do oko 119 miliona evra. Ako pogledamo koliko te subvencije iznose kao udeo u rashodima grada dolazimo do podataka da od 8 do čak 17% rashoda budžeta godišnje odlazi na subvencije gradskom prevozu. Uz to, ne treba zaboraviti konstatne deficite gradskog budžeta. Razvoj grada je ugrožen time što tako veliki deo budžeta odlazi na subvencionisanje javnog prevoza. Bitno je istaći i da najveći deo subvencija odlazi na tekuće troškove, dok su subvencije za kapitalne investicije zanemarljive.

Tabela 1. Visina subvencija za gradski prevoz i udeo u gradskom budžetu

* Iznos je obračunat u odnosu na srednji kurs dinaru prema evru na kraju svake godine

Bus plus sistem je trebalo da reši problem naplate karata, odnosno da poveća prihode sa ciljem da se subvencije koje grad daje na gradski prevoz znatno smanje. Proces uvoĎenja novog sistema naplate prevoza je svakako nešto što treba da brine, ali to nije tema ovog teksta (videti tekst Slobodana Georgijeva i Vladimira Kostića – link). Nas pre svega interesuje da li postoji ideja kako novi donosioci odluka (nova gradska vlast) misle da reše ovaj veliki problem? Na prvi pogled deluje da su u potpunosti na pogrešnom tragu. Ono što se moglo čuti od novog gradonačelnika i gradskog menadžera jeste da je problem bio u samom Bus plus sistemu i da je potrebno sistem naplate vratiti pod okrilje grada i da je to rešenje za problem slabe naplate karata i visokih subvencija. Njihova jedina ideja koju smo do sada čuli jeste da će sistem promeniti ime i preći u vlasništvo grada. Iako je evidentan rast subvencija za gradski prevoz u periodu uvoĎenja sistema Bus plusa, moramo da se podsetimo tabele 1. i vidimo da je grad izdvajao veliki novac za subvencije i dok je sam vršio naplatu karata. Jednostavno, veliki deo građana će se švercovati – neće plaćati kartu, sve dok ne moraju. Ono što Grad Beograd mora da osmisli, to je skup pravila i da ih implementira na taj način da švercovanje neće biti moguće, odnosno da će svako ko koristi gradski prevoz kao uslugu – tu uslugu morati i da plati. Na taj način, višemilionski grad u kome gradski prevoz koristi stotine hiljada ljudi dnevno, će povećati prihode od prodaje karata i smanjiti subvencije, jer gradski budžet ne može da podnese ovolike izdatke za gradski prevoz. Ono što donosioci odluka moraju da urade, jeste da detaljno ispitaju svaku moguću meru koja bi mogla da reši ovaj problem na osnovu podataka koje imaju (broj autobusa, relativno precizan broj putnika na dnevnom nivou, broj zaposlenih u sistemu itd). Neke od promena koje nova gradska vlast može da uvede se kreću od uvoĎenja konduktera u svaki autobus; smanjenje broja polazaka na linijama gde se ne proda/ne očita odreĎen broj karata; ukidanje linija tamo gde nema dovoljan broj putnika koji očitavaju kartu, povećanje iznosa kazni za ne kupovinu karte gde će se izdavanje odreĎenih dokumenata ili korišćenja budžetskih sredstava biti uslovljeno plaćanjem tih kazni i sl. Opcija ima dosta i naš predlog gradskoj upravi jeste da sprovede analizu svih mogućih mera, uporedi troškove tih mera i pokuša da predvidi njihove efekte i efikasnost. Gradski prevoz nije besplatan niti može da bude. Vozači ne voze besplatno, autobus i njihova amortizacija nije besplatna, kao ni gorivo. Gradski prevoz košta i mora da se plati. Pitanje je samo da li ćemo prevoz plaćati direktno kroz kupovinu karata, ili indirektno kroz subvencije grada (budžet grada pune njegovi graĎani kroz poreze)? Čini mi se da je stanje indirektnog plaćanja neefikasno, ali i nepravedno. Prihodi od prodaje karata neće porasti tako što će sistem promeniti ime i što će gradonačelnik zamoliti građane da plaćaju prevoz. Zato što svi koji koriste gradski prevoz ne plaćaju karte, zato je budžet grada u problemu i zato je npr. nedavno donešena odluka da se naknade za porodilje više nego prepolove. Neophodno je uvesti mere koje će dovesti do povećanja prihoda od prodaje karata, ili smanjenja usluga gradskog prevoza ne bi li se subvencije za gradski prevoz smanjile i na taj način rasteretio budžet.